Category: Novosti na sajtu

Šta je imunitet

Imunitet se definiše kao sposobnost organizma da se brani od njemu stranih ili štetnih mikroorganizama, pre svega od bakterija, virusa i gljivica, kao i njihovih hemijskih supstanci (toksina). Pod najčešćim bakterijama i virusima koji napadaju ljudski organizam podrazumevamo viruse gripa, prehlade, herpes i druge opšte infekcije. Što je imunitet ljudskog organizma jači i otporniji lakše će se izboriti sa infekcijama.

Međutim, stres, neredovna i nezdrava ishrana, fizička neaktivnost ili preterana fizička aktivnost, nedostatak sna i drugo – elementi su koji utiču na otpornost i imunitet organizma. Pri tome, osobe koje boluju od drugih hroničnih bolesti (kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa, onkološki bolesnici itd.), kao i posebno osetljive grupe: deca, trudnice, starije osobe, podložnije su infekcijama i virusima, koje sa sobom u najblažem obliku nose malaksalost, bolove u grlu, glavi, povišenu temperaturu, drhtavicu, upalu sluznica i dr.

Koliko su virusi i bakterije rasprostranjeni najuočljivije je kod predškolske i školske dece koja se više puta godišnje bore sa raznim infekcijama, virusima i upalnim procesima, dok kod starijih i bolesnih osoba najobičnija prehlada ili grip mogu dovesti i do fatalnog ishoda.

imunitet

U našoj zemlji je rasprostranjeno lečenje virusa i prehlada posezanjem za antibioticima. Međutim, time sebi nanosimo dvostruku štetu. To je virusno oboljenje i nema svrhe u prvoj fazi bolesti koristiti antibiotik (osim u situacijama kad zbog virusne infekcije dođe i do sekundarne bakterijske infekcije), a sa druge strane stvaramo rezistenciju na antibiotike koji će nam u budućnosti možda zatrebati.

Takođe, većina građana posmatra infekcije i viruse kao nešto sezonsko, smatrajući da se prehlade javljaju samo tokom zimskog perioda. Međutim, virusi, prehlade i infekcije vladaju tokom cele godine. Prolećni i letnji virusi, koji su drugačiji od zimskih, duže deluju i podmuklije napadaju organizam. Upravo prolećni i letnji virusi uzrokuju duži i često komplikovaniji oporavak organizma jer su ljudi fizički aktivniji, kreću se u klimatizovanim zgradama, iz vrućeg ulaze u hladno i obrnuto, očekuju da će prehlada proći kao i tokom zime, za nekoliko dana.

Praktično, imuni sistem organizma moramo jačati u kontinuitetu, a ne sezonski, jer samo zdrav i snažan imuni sistem nam obezbeđuje da preventiramo infekcije, prehlade, viruse, i druge zapaljenske procese. Najbolja prevencija jeste negovanje zdravih stilova života, koji podrazumevaju zdravu ishranu, fizičku aktivnost, dobar san, dobre međusobne odnose, kao i unošenje vitamina i minerala u dovoljnoj količini.

S obzirom na današnji stresni i nezdrav tempo života, kao i na interakciju i komunikaciju sa prenosiocima virusa, imunitet organizma slabi, naročito kod osetljivih grupa koje su izložene povećanom riziku oboljevanja (deca, trudnice, starije i bolesne osobe), te stoga imunitet moramo jačati imunomodulatorima.

 

 

Ovde mozete procitati nas text i savete ,pravilna ishrana dece uzrasta 1-7 godina  🙂

www.alphaozon.com/pravilna-ishrana-dece-uzrasta-1-7-godina

Dijeta izgladnjivanjem

Izgladnjivanje je najgora moguća dijeta na svetu!!! U narodu opšte poznato kao „bušenje kašike“?????  Na početku ćete izgubiti pokoji kilogram, ali na veliku štetu vašeg zdravlja.

Izgladnjivanje uskraćuje telu vrednosti potrebne za normalan život. Posledice? Hroničan umor, pad libida, narušeno funkcioniranje hormona, nesanica, hipotermija, usporavanje metabolizma.

Žene i muškarci koji mršave tako što drastično smanje unos kalorija (izgladnjuju se) mogu smanjiti i gustinu kostiju. Većina ljudi u zrelom dobu je previše uhranjena ili gojazna. Da bi se smanjila telesna težina potrebno je uvesti promene u načinu života, smanjiti kalorijski unos i pojačano se baviti fizičkom aktivnošću.

Izgleda da dijete utiču na pojačan gubitak minerala iz kostiju, što povećava rizik za nastanak osteoporoze i loma kuka kod starijih žena i muškaraca. Preporuka: Jedite češće, imajte dovoljan unos vode i adekvatnu fizičku aktivnost!

Vodite dnevnik ishrane

Mnogi ljudi potcenjuju količinu hranu koju unose. Zapisujete šta ste pojeli, kako biste imali pravi uvid u količinu hrane koju unosite.

Pravite male promene

Mnogo je bolje da postepeno uvodite male promene u svoju ishranu i način života, ali da ih se pridržavate, nego da pred sebe postavite veliki izazov koji nećete moći da pobedite. Dakle, malim koracima krenite ka svom cilju. Na primer, uzimajte namirnice sa manjom količinom masti umesto da ih skroz izbacite, smanjite količinu hleba koju jedete…

 

♣ 6 tipova gojaznosti ♣

Nauka je dokazala i definisala 6 tipova gojaznosti, uzrokovanih različitim faktorima. Proverite u koju grupu spadate, ali i kako da taj problem rešite:

1. Gojaznost od hrane

Ovaj tip gojaznosti najzastupljeniji je u svetu. Nastaje usled prekomernog unosa hrane i šećera. Kako biste je se rešili redukujte ishranu i vežbajte najmanje 30 minuta dnevno.

2. Gojaznost „nervoznog stomaka“

Ovaj tip gojaznosti uzrokovan je anksioznošću, stresom i depresijom. Ljudi koji ga imaju praktikuju čest unos slatkiša.
Najvažnije je da kontrolišete svoju anksioznost fizičkim aktivnostima koje će vas osloboditi stresa.

3. Glutenska gojaznost

Uglavnom prisutna kod žena u adolescenciji, menopauzi i sa prisutnim hormonskim disbalansom. Veoma je bitno da izbegavate dugo sedenje, pušenje i alkohol, i da upražnjavate vežbee sa tegovima.

4. Aterogenična metabolička gojaznost

Ljudi sa stomakom često naduvenim kao balon, akumuliraju sve masti u ovom delu tela. Pogođene su osobe koje konzumiraju alkohol, pate, ili imaju problema sa disanjem.

5. Gojaznost usled venske cirkulacije

Ovo je pretežno genetski nasledna gojaznost. Nastaje i u toku trudnoće i osobama kojima su otekle noge. Suština rešenja jesu vežbe poput trčanja ili penjanja uz stepenice.

6. Gojaznost od neaktivnosti

Tip gojaznosti koji pogađa delove tela koji su u prošlosti bili veoma aktivni, tj. rađene su vežbe i treninzi za njih. Ključ za eliminisanje ove vrste masti jeste ne dozvoliti duge periode bez jela, jer ono može ubrzati metabolizam i brže ih sagoreti.

 

Porodično stablo gojaznosti